Zavicaj

Етно парк „Терзића авлија“ и Етно удружење „Завичај“, пројектовали су и маркирали 60км кружних пешачких стаза, од којих се један део може користити и за бициклизам. Све стазе полазе из етно парка и подељене су на четири различите (по дужини и тежини), које се међусобно укрштају и преплићу. Стазама су спојени етно парк, Потпећка пећина, речица Петница са рибњацима, водопадима, старим воденицама, врх Градина са спомеником у облику камене пирамиде, вододелница са лепим видиковцима на долину реке Рзава, врхове Златибора (Торник, Чигота), Мучња, Голије, Овчара, Каблара, Јелове Горе а потом стаза повезује реку Рзав на којој се налазе лепе плаже, висећи мостићи, Рошка бања, мајдан минерала калцита у Рупељеву где злакушки грнчари ваде ову сировину … Овим стазама, придодат је и још један маркирани део уз живописни кањон речице Дервенте, где се налази стари камени римски мост.

У Терзића авлији, где се налази и камп за планинаре, може се купити Планинарска карта ових стаза, као и добити у књижици печати најзначајнијих туристичких објеката на стази – Терзића авлије, Потпећке пећине и врха Градина.

Део маркираних пешачких стаза “Терзића авлија са околином“ пресеца пројектовану трасу Европског пешачког пута Е-7 и поклапа са са њим једним делом. 

ПОТПЕЋКА ПЕЋИНА

Потпећка пећина се налази у селу Потпећ, крај Злакусе, 14 км  од Ужица, у северном подручју Дрежничке Градине (931 м н.в.). Улаз у пећину спада у ред монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок 50м (од корита периодског тока до свода), а широк 12м при дну, односно 22м при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен на кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72м. Итсражена и уређена дужина за посетиоце је 555м. Улазно силазна стаза има преко 700 степеника.

Потпећка печина је изворског типа њу су изградиле воде понорница које пониру у Дрежничкој долини и после подземног тока у дужини од 4-5 км (у правој линији), избијају из пећине или врела испред пећине и граде Петницу-пећинску реку.

РЕЧИЦА ПЕТНИЦА

Настаје из врела ипсред саме Потпећке пећине. Од јесени до почетка лета активно је још једно врело, односно водени ток који истиче из саме пећине, Доњег дела пећине који је језерског типа, када је виши водостај у њему. Дуж воденог тока Петнице, до њеног уливања у реку Ђетињу, налази се више рибњака са калифорнијском пастрмком, као и три рибља ресторана. На Петници се налази пар живописних водопада као и више старих воденица поточара од којих су неке у фунцкији и данас.

ГРАДИНА

Врх Градина (931м) представља највишу тачку села Злакуса. На самом врху налази се и споменик у облику камене пирамиде посвећен битци у 2. светском рату а направљен од дела камена који потиче од старог римског утврђења. Са Градине се пружа величанствен поглед под 360 степени. Овај врх је циљ свих планинара који дођу у Злакусу. Са Градине полећу и параглајдери јер се на том месту налази и једно од два полетилишта. Друго полетилиште је нешто источније и на нешто нижем врху (Јоцово брдо) са кога се такође пружа леп панорамски поглед на злакушко поље.

РЕКА РЗАВ

Рзав је једна од најчистијих река у Западној Србији. Омиљено је излетиште и купалиште младих из Злакусе и околних села у врелим летњим данима, када су плаже на овој реци препуне купача. Такође, ова река је богата и рибом. Преко Рзава се пружају и два висећа мостића преко којих воде маркиране пешачке стазе а у близини је и Рошка бања.

РОШКА БАЊА

Тренутно, након пожара, Рошка бања је у руралном стању. Нема организованих боравака, као некад у њој, али лековита воду и даље експлоатишу појединци који у њу свраћају. То је бања са хладном водом. Између осталих болести, добра је за реуму у живце.

СЕЛО РУПЕЉЕВО

Поједини делови села Рупељева делују као да је давно време у њима стало, са домаћинствима и кућама са краја 19. века. У овом селу се налази чувени мајдан за вађење врсте, минерала калцита, коју злакушки грнчари користе као једну од својих сировина а који представља везивни материјал за глину. Минерал калцита је необичног светлуцавог изгледа и као такав представља занимљив сувенир који планинари и туристи понесу са собом из мајдана за успомену.

КАЊОН ДЕРВЕНТЕ

Дервента је још једна речица надомак Злакусе, која је обухваћена маркираним пешачким стазама. Стаза почиње од моста у селу Поточање, недалеко од ушћа ове речице у Ђетињу, па води најпре левом, па десном и поново левом њеном обалом узводно све до места Близанци када се поново прелази на другу обалу реке преко каменог римског моста. На том месту направљено је и купалиште са уређеним местом за роштиљ. Даље стаза почиње да се пење ка Кошути а онда према Градини, где се у засеоку Забој уклапа са раније маркираним стазама које воде из етно парка.

МАРКИРАНЕ  ПЕШАЧКЕ  ПЛАНИНАРСКЕ  СТАЗЕ

 ТЕХНИЧКИ ПРИКАЗ КРЕТАЊА

СТАЗА БР. 1 – « ДУШАН СИЛНИ»

Стаза полази из Етно парка „Терзића авлија“, асфалтним путем у правцу СЗ, до раскрснице путева код сеоског трафоа и скреће у правцу југа, уз нагиб, поред Шуњеварског потока до испред Караџине стене 520 м.н.в, где прелази у лошији колски пут, па затим пешачку стазу кроз шуму до почетка асфалтног пута  који води до Потпећке пећине што је уједно и прва контролна тачка на стази.

Од Потпећке пећине стаза креће на запад асфалтним путем до изласка из села Потпећа, затим лошијим колским путем уз нагиб у правцу села Забој, пролази делимично уочљивом стазом гроз пространу ливаду и на рубу шуме наставља лошијим колским путем где после 150 м мења правац уз цик-цак уску пешачку стазу до села Забој, тј. до раскрснице лошијих колских путева који су ограничени оградама од набацаног камена. Даље, стаза креће уз нагиб према врху Градине 931 м.н.в. где у горњем делу прелази преко каменитог земљишта и кроз ретку средње стару церову шуму стиже до врха који је уједно и друга контролна тачка. Од врха Градине 50 м јужно маркирана је мала стаза до видоковца који гледа на село Дрежник, врхове Златибора (Торник, Чигота) и живописну долину реке Рзав.

Од врха Градине пешачка стаза наставља уским пролазима кроз стеновите  и камените детаље у правцу истока, долази до телекомуникационог стуба на рубу борове шуме и прелази у лошији колски пут који силази у засеок Марковићи, а затим, обичним колским путем води преко засеока Брђани, преко косе Панђуриште, низ нагиб у правцу ЈИ, преко засеока Кабанице и полукружно, силази у Рошку Бању која је трећа контролна тачка на правцу кретања.

Од Рошке Бање, стаза наставља лошијим колским путем у правцу југа до висећег моста за засеок Вајовићи, прелазећи преко реке Рзав на њену десну обалу и после 500 м поново, преко висећег моста прелази на леву обалу истоимене реке, где након 50 м избија у реон малог купалишта – плаже на поменутој реци. Даљe лошијим колским путем долази се до већег моста на реци Рзав, и даље асфалтним путем уз нагиб, у правцу севера, поред гробља, стаза долази до задружног дома и школе у селу Роге. Даље стаза креће асфалтним путем, до раскрснице код Рошке плоче, где мења смер ка засеоку Вуловићи, а одатле, од раскрснице уз нагиб пешачком стазом, иде до видиковца Јоцово брдо (715 м.н.в) одакле се пружа прекрасан видик на долину реке Ђетиње, на правцу од Севојна до Пожеге, врхове Голије, Мучња, Овчара, Каблара и даље. На Јоцовом брду (Балчовини) налази се полеталиште Параглајдерског клуба „Злакушки соко“. Стаза затим креће ивицом борове шуме, преко пропланка до раскрснице са лошијим колским путем 30 м од извора мање издашности – Букова вода и даље, пешачком стазом, ивицом ливаде и кроз букову шуму, стиже до извора веће издашности, званог Стара вода. Од извора, стаза води уском пешачком стазом која је у ствари продубљена ерозијом услед атмосферских падавина, до ивице шуме, затим пролази кроз воћњак (шљиве пожегаче) и избија на сеоски пут, одакле креће низ нагиб у правцу гробља у засеоку Врањача, где прелази у асфалтни пут, до раскрснице, ту мења смер у правцу запада, где асфалтним путем преко Млађовине стиже до раскрснице у центру села Злакуса и одатле до Терзића авлије где је уједно и крај стазе.

СТАЗА БР. 2 – «УЖИЧКИПАРТИЗАНСКИОДРЕД»

Стаза креће из Етно парка „Терзића авлија“, асфалтним путем, уз нагиб у правцу ЈИ, поред старог гробља и старе куће Терзића, где прелази у лошији колски пут, наставља до раскрснице путева где се улива стаза Душан силни, и води даље лошијим колским путем  у правцу југа и запада, да би дошла до Шуњеварића врела које је уједно и прва контролна тачка на правцу кретања.

Стаза затим креће у правцу севера асфалтним путем до раскрснице, па затим уз нагиб, цик-цак лошијим колским путем долази до раскрснице где се може отићи до Караџине стене, поред које је и леп видиковац на Потпеће и Злакусу, затим се одваја према засеоку Тешићи и на ивици засеока прелази у шумску стазу где је обележено скретање малог извора у дну издужене ливаде. Даље стаза води уз нагиб на ивицу увале, буковом шумом до контролне тачке број 2 – Партизански бивак до које се долази скретањем са основног правца – 50 м лево у правцу севера.

Стаза затим води лошијим колским путем до засеока Марковићи, где мења смер ка западу уз нагиб, лошијим колским путем до телекомуникационог стуба на ивици борове шуме, и даље, уклињеном пешачком стазом кроз стеновите и камените детаље ка врху Градина где је трећа контролна тачка.

Са врха Градине стаза креће у правцу засеока Забој, каменитом стазом, кроз церову шуму у правцу запада, где се поред ње, са десне стране налази обележје на коме је симболично обележено место погибије борца Ужичког партизанског одреда, Олге Ђуровић, у борби у окружењу са немачким окупатором.

Након силаска у засеок Забој, стаза уском пешачком стазом избија у рејон ливаде кроз коју пролази делимично уочљивим правцем до западног излаза где је крак лошијег колског пута којим се низ нагиб стиже до периферије села Попеће и одатле асфалтним путем до Потпећке пећине која је уједно и четврта контролна тачка на правцу кретања.

Од Потпећке печине могуће је у неколико варијанти доћи до Терзића авлије, асвалтним путем, поред Шуњеварског потока, макадамом поред новог гробља или лошијим колским путем до основне школе у Злакуси, а одатле асфалтном до крајње тачке.

СТАЗА БР. 3 – „СТАЗА ЗЛАКУШКИХ ГРНЧАРА“

Стаза креће из Етно парка „Терзића авлија“ у правцу главне раскрснице у центру села Злакуса, код моста, где одваја у правцу истока асфалтним путем, до раскрснице у коју се улива стаза број 1 и даље макадамом до засеока Ђокићи па затим уз нагиб, обичним колским путем до Милутиновића врела која је уједно и прва контролна тачка на правцу кретања.

Стаза затим наставља уз нагиб обичним колским путем до засеока Милутиновићи и даље избија у засеок Дрндари од кога даље води асфалтним путем кроз насеље. Ту стаза има два правца кретања – једним се стиже до малих а другим до великх Врстина, тј. места где злакушки грнчари копају руду калцит (тзв. врста) која је везивни материјал за глину од које се праве злакушки лонци и остало земљано еколошко посуђе.

Стаза даље мења смер кретања лошијим колским путем пролазећи кроз потез Вртаче, на раскрсници мења правац ка ЈЗ, до раскрснице са лошијим колским путем 30 м од извора слабе издашности Букова вода и даље стазом кроз ливаду избија на лошији колски пут на потезу Боровњак, низ нагиб долази до старе куће Терзића, прелази у асфалтни пут и поред старог гробља силази у Терзића авлију.

СТАЗА БР. 4 – „СТАЗА ЗДРАВЉА“ 

То је кружна стаза која води до Потпећке пећине и коју чине предходне стазе. Кориснику је дата могућност да бира правце доласка и одласка до Потпећке пећине, наравно уз коришћење карте (нпр. Терзића авлија – школа у Злакуси, пут у подножју Караџине стене (Потпеће исток), Потпећка пећина и назад, преко Караџине стене где се налази истоимени видиковац, до Терзића авлије било којим правцем).

1 2 ►

. . .

ВИДЕО СЕКЦИЈА

Потпећка пећина

Потпећка пећина

Река Рзав

Јован Мемедовић – Врх Градине

Рафтинг на Рзаву

Река Рзав

Стаза -> Терзића авлија – Градина – Потпећка пећина – Терзића авлија