Zavicaj

U subotu, 23.Septembra 2023.godine, održaće se četvrta po redu fićijada „Fićom kroz selo“, u organizaciji Etno udruženja „Zavičaj“-Zlakusa, Etno parka „Terzića avlija“ i užičkih fićista u sklopu Kulturno-sportskog leta u Zlakusi, uz podršku Grada Užica. Ove godine fićijada će biti i sastavni deo manifestacije Miholjski susreti sela, koja se održava u Zlakusi.

Okupljanje učesnika manifestacije predviđeno je od 9 časova, u subotu, 23. septembra, na sportskom terenu u Zlakusi. U toku jednodnevne fićijade planirana je vožnja učesnika u koloni u efektivnom trajanju od 2 časa, sa pauzama I izložbama u Požegi, Karanu i Užicu. Kružna vožnja je na trasi Zlakusa-Požega-Lunovo Selo-Karan-Ribaševina-Užice-Krčagovo-Potočanje-Krvavci-Potpeće-Zlakusa u ukupnoj dužini od 70 kilometara koji po planu treba da se pređu u vremenu od 11 do 17 časova.

PROGRAM FIĆIJADE

• 9,00-9,30 časova – dolazak učesnika u Zlakusu (sportski teren pored osnovne škole)
• 10,00 časova – otvaranje manifestacije Miholjski susreti sela
• 9,30 – 11,00 časova – izložba “Zastava 750” u Zlakusi
• 11,00 časova – polazak ka Požegi (vožnja u trajanju do 30 minuta)
• 11,30 – 13,00 časova – izložba “Zastava 750” na Gradskom trgu u Požegi
• 13,00 časova – polazak iz Požege kroz sela Lužničke doline ka Užicu (Lunovo Selo, Karan, sa vožnjom u trajanju od 30 minuta)
• 13,30 – 14,15 časova – izložba “Zastava 750” u dvorištu Bele karanske crkve ( XIV vek) uz mogućnost obilaska iste
• 14,15 časova – nastavak vožnje prema Užicu, preko sela Ribaševina i Terazija (vožnja u trajanju od 40-45 minuta)
• 15,00 – 16,30 časova – izložba “Zastava 750” u Užicu, na Trgu partizana (Gradski trg)
• 16,30 časova – nastavak vožnje ka Zlakusi preko Krčagova, Potočanja, Krvavaca i Potpeća (vožnja u trajanju 20 minuta)
• 17,00-18,00 časova – organizovan ručak za učesnike fićijade na manifestaciji Miholjski susreti sela, u Zlakusi, zatvaranje fićijade uz dodelu zahvalnica, poklona
• 18,00 časova – ispraćaj učesnika fićijade

Prijavu za učešće na fićijadi možete preuzeti OVDE !

Popunjenu prijavu ili podatke iz prijave potrebno je poslati do 15. septembra 2023. godine (do 12 časova) na e-mail: terzicaavlia@gmail.com ili na Viber +381 69 5461180.

Molimo zainteresovane za učešće na fićijadi da poštuju rok za prijavu jer tog dana je mnogo učesnika manifestacije (sportska takmičenja, folklorne i pevačke grupe, izložba starih zanata i grnčarije, takmičenje u spremanju jela…) i organizatorima celokupne manifestacije Miholjski susreti sela (fićijada je samo jedan od sastavnih delova iste) su potrebne informacije o ukupnom broju učesnika, zbog obroka i majica, koje mora zaključno sa  15. septembrom proslediti nadležnima iz Grada Užica, radi obezbeđivanja istih.

Sve dodatne informacije oko fićijade možete dobiti na telefone +381 69 5461180 i +381 63 8069289

DOBRO NAM DOŠLI!

Zlakusa – nezvanično balkanska prestonica grnčarskog zanata koji je 2020. godine upisan u UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. U selu se petnaestak porodica bavi ovim starim zanatom, po nekoliko generacija u nekima, što znači da pedesetak žitelja ovog malog sela zna da napravi zemljanu posudu. Zahvljujući tom starom zanatu 27 godina se u selu održava Međunarodna kolonija umetničke keramike. Selo je poznato i po odličnom trubačkom orkestru, nekad majstora trube (jedna od prvih majstora trube iz užičkog kraja) Boška Ostojića a danas njegovog unuka, takođe majstora trube, Veljka Ostojića (obojica višegodišnji pobednici poznatog Sabora trubača u Guči). Od manifestacija u selu se održavaju još međunarodni eko kampovi, folklorni kampovi „Raspevana avlija“, Sabor izvornog stvaralaštva matice i dijaspore „Zlakusa u pesmi i igri“, Jesen u Zlakusi-lončarijada i brojne druge sportske i kulturne manifestacije, poput i fićijade „Fićom kroz selo“. Zlakusa je poznata i po seoskom turizmu i Etno parku „Terzića avlija“, dobitniku Turističkog cveta, kao najvećeg priznanja iz oblasti seoskog turizma u Srbiji. Samo 2 km od Zlakuse nalazi se i jedinstven spomenik prirode, Potpećka pećina, sa najvećim pećinskim otvorom na Balkanu. Ulaz u selo krasi prepoznatljiv most preko reke Đetinje ukrašen sa 60 grnčarskih lonaca i cvećem u njima.

Trg slobode (Gradski trg) – Požega: Jedinstveni izgled i bogata istorija, oduvek su krasili kružni gradski trg koji je vekovima unazad bio srce ovog malog, neistraženog mesta. Zbog toga, u koje god doba godine da se nađete u Požegi, na Trgu slobode vam sigurno neće biti dosadno.Mnoštvo kafića, restorana i prodavnica čine ovo mesto centrom svih gradskih dešavanja. Ipak, leto je godišnje doba kada ovaj trg zablista u svom punom sjaju. Tada su klupice ispunjene meštanima koji razgovaraju, decom koja se igraju i omladinom koja se šeta.Trg je nastao 1832. godine po naredbi kneza Miloša Obrenovića na krajnje specifičan način. Naime, na prostranoj ravnici probijen je kolac, za njega je potom vezan konopac, a oko konopca opisan je krug. Ukrštanjem glavnih ulica na tom mestu, iznikao je jedinstven trg, koji je i dan danas simbol ovog kraja.Mnoge muzičke i kulturne manifestacije održavaju se upravo na gradskom trgu, a u prethodnih devet godina, ovo mesto je i domaćin najvećem studentskom filmskom kampu – Interakciji, čiji ušesnici dolaze iz svih delova Evrope. Trg slobode dobio je priznanje za najuspešnije arhitektonsko delo 2012. godine.

Bela karanska crkva – Karan: crkva je posvećena Blagoveštenju; nalazi se u Karanu kod Užica, Zadužbina je župana Brajana koji je istu podigao između 1340. I 1342. Godine u vreme vladavine srpskog Cara Dušana. Samo mesto crkve je korišćeno kao kultno još u doba Rimljana o čemu svedoče rimski nadgrobni spomenici izloženi u porti crkve. Crkva je pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.

Trg Partizana (Gradksi trg) – Užice: Centralno mesto u Užicu i glavno mesto okupljanja i mlađih i starijih generacija. Ovde se održavaju priredne, kao i kulturne i zabavne manifestacije. Iznad trga se nalaze pozorište i biblioteka, a okružuju ga park za najmlađe, bioskop i nekoliko kafića. U večernjim časovima saobraćaj naglavnoj ulici koja preseca trg se zatvara i pretvara u šetalište. Kako su to naši stari zvali – korzo, vrvi od ljudi svih generacija do kasnih večernjih časova, posebno leti.Trg je bio jedinstvena pojava u jugoslovenskoj arhitekturi. Smatralo se da su u bivšoj Jugoslaviji samo 3 trga bila celovita što se tiče svih segmenata arhitekture i estetike – u Ljubljani, Velenju i Užicu, čiji je arhitekta Stanko Mandić. Gradjen je od 1959. do 1961. godine. Nekada je na sredini trga stajala bista posvećena Josipu Brozu Titu, ali je sklonjena i sada se nalazi u muzejskom dvorištu. Skulptura visoka 4.75m delo je zagrebačkog vajara Frana Kršinića. Izliven u bronzi.