ZLAKUSA U UNESKU Zlakuško lončarsto upisano u UNESKO-vu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva

Zlakuško lončarstvo koje se više od tri veka neguje, čuva, prenosi sa kolona na koleno u Zlakusi, zahvaljujući svojoj posebnosti koja ga izdvaja od svih oblika i tehnika starog grnčarskog zanata na teritoriji Balkana, Evrope i sveta, upisano je 16. decembra 2020. godine na redovnom 15. zasedanju Uneskovog međuvladinog komiteta u Parizu, u UNESKO-vu Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.

Nominacijski dosije kojim je zlakuško lončarstvo predloženo za upis u UNESKO-vu listu pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Nominacija je pripremljena u saradnji sa predlagačima, Muzejom na otovrenom „Staro selo“ Sirogojno i Udruženjem lončara „Zlakusa“ uz podršku loklane samouprave, isntitucijama kulture …

Povodom tri veka lončarskog (grnčarskog) zanata u Zlakusi, Etno park „Terzića avlija“ i Etno udruženje „Zavičaj“ izdali su 2012. godine personalnu poštansku marku kako bi dodatno promovisali ovaj stari zanat. Te godine, Etno park „Terzića avlija“ upitio je, kao jedan od predlagača i zvaničan predlog predstavniku Muzeja na otovorenom „Staro selo“ Sirogojno, kao lokalnom koordinatoru za predlaganje kulturnih dobara novoformiranom Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe za upis zlakuškog starog zanata u Nacionalnu listu nematerijalne kulturne baštine. Šest godina kasnije, 2018. godine, ispred Etno udruženja „Zavičaj“ upućen je predlog Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe da se zlakuško lončarstvo predloži za UNESKOV-u Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.

Radi obeležavanja tog upućenog predloga za UNESKO-vu listu, 3. februara 2019. godine Etno udruženje je priredilo svečani koncert pod nazivom „Kolo nas je održalo, kolu hvala“ u Narodnom pozorištu u Užicu, koje je uživo emitovala TV-5 Užice. Reč „kolo“ je bila u dvostrukom konteksu, grnčarskog kola i igranja u kolu.

Upisu zlakuškog lončarstva (2020, oblast zanata i veština) prethodila su tri upisa elementa nematerijalne baštine iz Srbije – srpske slave (2014, običaj), igranja u kolu (2017, iz domena izvođačke prakse) i pevanja uz gusle (2018, tradicionalno usmeno stvaralaštvo). Slavu slave skoro svi Srbi, gde god da žive… u kolu igraju skoro svi Srbi gde god da bituju … uz gusle se peva u raznim mestima, regionu, dijaspori… ovaj četvrti upis u UNESKO vezan je samo za jedno malo selo u Srbiji, samo za Zlakusu, što je veliki uspeh i što još po nečemu Zlakusu, kao nekad siromašno selo lončara čini jedinstvenom na kugli zemaljskoj.

Zaslugu za upis u UNESKO imaju svi današnji lončari, svi njihovi preci koji su kroz vekove negovali, čuvali i prenosili tu veštinu  i znanje na svoje potomke, Udruženje lončara Zlakusa koje je zaštitilo svoj proizvod, Sofija Bunardžić koja je promovisala ovaj zanata kroz umetnost i međunarodne kolonije umetničke keramike širo sveta, Udruženje žena Zlakušanke koje su promovisale jela spremana u ovom posuđu širom Srbije i regiona, Etno udruženje „Zavičaj“ kao jedan od predlagača i kao organizator raznih kulturnih dešavanja i manifestacija u selu i kroz nastupe širom sveta, Etno park „Terzića avlija“ kao jedan od predlagača i kao objekat koji je organizovao veliki broj prezentacija starog lončarskog zanata brojnim organizovanim turističkim grupama širom Srbije i sveta i koji u ponudi turistima nudi jela spremana u zlakuškom posuđu, brojni drugi ugostiteljski objekti širom Srbije i regiona koji nabavljaju zlakuško grnčarsko posuđe, brojni turisti, turističke agencije i strani turoperatori koji su Zlakusu i zlakuško lončarstvo uvrstili u svoju ponudu, umetnici, mnogobrojni pisani, radio i tv mediji, novinari, etnolozi, arheolozi, Grad Užice sa svojim institucijama i organizacijama, kao i svi oni koji su u zvaršnici upisa u UNESKO-vu listu odradili na profesionalan način svoj deo posla: Muzej na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno, Etnografski muzej u Beogradu, Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ovo je pravi primer dobre prakse, kada se uključe svi, od pojedinca do države ka zajedničkom cilju, svesno ili nesvesno, da rezultat ne može izostati tj. da svet to mora videti i nagraditi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *