ZLAKUSA U AFRICI

zavicaj_u_africi

Etno udruženje „Zavičaj“ u gostima srpske dijaspore u Johanezburgu 

Za vreme vaskršnjih praznika, omladinski folklorni ansambl Etno udruženja „Zavičaj“, imao je uspešnu turneju u Južnoafričkoj Republici. Domaćini ovog ansambla iz Srbije bili su članovi SKUD-a Afrika i njihove porodice iz Johanezburga, kao i ostale srpske porodice u ovom gradu. Tom prilikom, Zavičaj je zajedno sa SKUD-om Afrika priredio tročasovni program u sali Srpske crkveno-školske Opštine Johanezburg, pred više od 400 Srba koji žive u ovoj afričkoj državi. Koncert je protekao u odličnoj i nesvakidašnjoj atmosferi koju je napravila uzbuđena i oduševljena publika koja je tokom čitavog nastupa neprekidno aplauzima bodrila folkloraše, koji sa druge strane nisu štedeli snagu i poneseni apaluzom i emocijama izmanjivali su često uzvike iz publike: „To majstori!“, „Bravo!“, „Ovo je naša Srbija!“. Svi prisutni su nakon programa izjavljivali da je ovo bio pravi praznik za njih, da je to prvi put u istoriji da je jedan folklorni ansambal doputovao iz Srbije u Johanezburg što je posvedočio i jedan od najstarijih Srba u ovom gradu, koji je u Afriku došao još daleke 1945. godine. Bilo je nekih koji su prevalili i preko 1600km da bi prisustvovali koncertu, kao što su bili Srbi koji su samo za to došli iz Kejptdauna.

Oduševljenje nisu krili ni predstavnici Srpske pravoslavne crkve, otac Isailo koji je na početku blagoslovio koncert, kao ni konzul Ambasade Srbije u Južnoafričkoj Republici, Margarita Lalić-Terzić koja se na početku programa obratila publici i učesnicima programa. Sam program, koji je počeo sa „Maršom na Drinu“, zajedničkim defileom oba ansambla kroz salu do pozornice sa velikim brojem srpskih zastava, nastavljen srpskom himnom „Bože pravde“, prikazom 15 različitih koreografija iz različitih krajeva Srbije i okruženja gde živi srpski živalj, muzičkim numerama iz Srbije, Crne Gore, Makedonije uz zvuke frule, harmonike, violine…, pesmama sa Kosova, stihovima dirljivih i rodoljubivih pesama i zdravica „Prkosna pesma“ od Dobrice Erić i „Deca ti se rađala“ od Ljubivoja Ršumovića …, završetkom koncerta sa pesmom „Tamo daleko“ izmamio je suze mnogima u publici koji nisu krili nostalgiju za dalekom otadžbinom. Na ovaj način, Zavičaj i SKUD Afrika su na dirljiv način obeležili i sto godina od Prvog svetskog rata. 

Takođe, folklorni ansambl je priredio i samostalni nastup u Montekasinu povodom nacionalnog praznika, Dana slobode, čime je data podrška srpske dijaspore i naroda i podsećanje na oslobodilačke težnje crnačkog naroda za oslobođenje od kolonijalnih vlasti. Za razliku od prvog nastupa gde je publika bila sa prostora bivše Jugoslavije, na ovom nastupu program su pratili brojni turisti i domaće stanovništvo sa nimalo manje pažnje i aplauza – mnogi su poželeli nakon koncerta i da se fotografišu sa mladima u srpskim nošnjama, dok je bilo i onih koji su odmah uz pomoć svojih mobilnih telefona i Interneta tražili da vide gde se nalazi Srbija.

Da dvanaestodnevna turneja u Južnoafričkoj Republici, ostane nezaboravna članovima Etno udruženja „Zavičaj“ potrudili su se mnogi domaćini i uspešni Srbi u Johanezburgu i okolini. Svakodnevni izleti od kojih su neki bili i po 200km od samog Johanezburga, uživanja u nestvarnim zabavnim parkovima, kupanje u veštačkim jezerima sa veštačkim talasima, safari sa afričkim životinjama, maženje malih lavića, posete crnačkim etno selima i plemenu Zulu sa prikazom njihovog neobičnog folklora, obroci u najluksuznijim restoranima pa i u prirodi u okruženju žirafa, zebri, gnuova i majmuna od kojih preti neprekidno opasnost da odnesu torbe, fotoaparate, novčanike, degustacije poznatog i nepoznatog afričkog voća, poljoprivrednih proizvoda pa i osušenih crva (specijaliteta plemena Zulu), krstarenje rekom, vožnja balonom … sve je ovo doprinelo da se članovi folklornog ansambla vrate u užički kraj sa prepuno utisaka. Ansambl „Zavičaj“ je ugošćen i u glavnom gradu, Pretoriji, u srpskoj ambasadi od strane konzula i ostalog zaposlenog osoblja. Igrači i rukovodstvo su imali priliku da posete i firme najuspešnijih Srba u Johanezburgu od kojih su neki bili veoma dirnuti kada ih je ispred firmi i kancelarija dočekalo 22 mladih iz Srbije obučenih u narodne nošnje i zvuke prepoznatljivih melodija. Veliko gostoprimstvo deci iz Srbije priredili su srpski biznismeni poput velikog dobrotvora Nićifora Aničića (poreklom iz okoline Prijepolja), generalnog direktora hotelskog kompleksa Montekasino koji se pruža na 45 hektara –Miroslava Mikija Miloševića koga popularno svi zovu Majkl (poreklom iz okoline Aleksinca), predsednik SKUD-a Afrika Mikija Milovanovića, inače vlasnika lanca restorana Dopio Zero u Johanezburgu, kao i vlasnika restorana Koko Bongo, u samom centru Montekasina, Zorana Pecelja (poreklom iz Hercegovine), profesora Zorana Čukića – „PROFE“ (poreklom sa Kosova, koji je dobar deo života proveo u Kraljevu), Mirka Agića (poreklom iz Republike Srpske), Dragana Agića … Takođe, treba pomenuti i zahvaliti i ostalim Srbima i njihovim porodicama koji su sve vreme boravka Zavičaja u Južnoafričkoj Republici bili angažovani oko spremanja hrane u crkvenom domu, dočekivanju, čišćenju a i brinuli o bezbednosti gostiju i pružali tehničku podršku koncertima a to su Milan Lakić, Milojica i Nataša Lazović, Milenko i Slađana Vasojević, Veljko i Milena Zoranović, Vlade i Aco Bogdanović, Slaviša i Slavica Čolić i mnogim drugim…

I naravno, kako „zavičajci“ naglašavaju, najviše im po povratku u Srbiju, ipak, nedostaje druženje sa domaćinima i vršnjacima iz SKUD-a Afrika, sa kojima su se zbližili tokom dvanaest dana i sa kojima su na svakom koraku pevali pesmu „Tamo daleko“ koja je postala zajednička himna. Samo pozdravljanje pred povratak za Srbiju, ispraćaj na aerodromu u Johanezburgu trajalo je dugo, uz mnogo suza, grljenja – neki su se vraćali i više puta pozdravljali sa porodicama Davidović, Agić, Deletić, Galović, Vasiljević, Mandić, Milićević, Cvijetić, Mišić, Marinović … a najteži je bio rastanak sa našim zemljakom, Draganom Davidovećem koji je najslužniji bio za gostovanje „Zavičaja“ i koji je prirastao za srce svim igračima tokom boravka u Africi. Koliko je to sve bilo obostrano govore i dva pisma upućena članovima „Zavičaja“ nakon povratka u Užice (jedno od Dragana a drugo od našeg profesora u Johanezburgu, Zorana Čukića, koga deca prozvaše „PROFA“):

DRAGI MOJI ZEMLJACI,  KULTURNI UMETNICI IZ ZAVIČAJA, BRAĆO I SESTRE, DECO MOJA

ODOSTE NEKI DAN PA KAO DA MI DEO DUŠE ODE SA VAMA ,REKO DA VAM NAPIŠEM KOJU REČ TE SE ZAHVALIM ZA SVE ŠTO STE DONELI SVOJIM DOLASKOM .

PORED IGRE I PESME DONELI STE SRBSKO POŠTENJE, ČOJSTVO I KULTURU . DONELI STE DUŠU SRBSKOGA NARODA .TU DUŠU KOJU UBIJAJU SVETSKE BANDE VEKOVIMA A I DAN DANAS. VI POKAZASTE DA JE NEĆE NIKADA UBITI  ,,,JER JE BOG ČUVA ,,, KAKO ODOSTE OSTADE MI KUĆA PRAZNA ,MA NE KUĆA VEĆ CELA AFRIKA. SVAKI MINUT ŠTO OVDE PROVEDOSTE DADE MI NADU DA ŽIVOT U SRBIJI TEK POČINJE ,TE DA ĆETE SE VI ZATO IZBORITI ,KAO ŠTO OVDE OBRAZ OSVETLISTE TAKO ĆETE SRBIJU SAČUVATI.

PAMET U GLAVU, DRUŽITE SE PEVAJTE IGRAJTE ČUVAJTE  SE I PAZITE. SRBIJA SE BRANI LEPOTOM I PAMETI  I ZNAJTE  DA SIROTINJE NEMA NI SUNCE NEBI GREJALO

NEKA VAS BOG BLAGOSLOVI

VELIKI POZDRAV I HVALA

DRAGAN SA FAMILIJOM

…………………………………………………………………………………………………………………………………………

Dragi „Zavičaju“,

Čika Dragan i ja smo vas „pratili“ u putu, a kad javiste da ste zdravo i dobro stigli, popismo po rakiju.

O onome što ste ovde videli i doživeli pričaće se još dugo, „uz prelo“. Johanesburška nedelja po Uskrsu leta Gospodnjeg 2014 će ostati duboko u sećanju svima koji su je „okusili“. Bilo je to za pamćenje,… i vama i nama. Mnogo ste nas zadovoljili i boravkom i ponašanjem,  da ne govorim o vašim umećima.

Ako ste boravkom ovde među SVOJIMA dokonali i uverili se da su Srbi snažno pleme velike duše, onda smo uradili mnogo. Da, snažno pleme velike duše koje baš zbog toga blate i kinje.

No jak je Srbin, izdržaće !.

Ne dajte đečice da vam „sole pamet“ kako Srbi ne valjaju, nego glavu gore. Imate se čime ponositi. Za to su se još naši đedovi potrudili. Negujte svoju „granu“ jer tuđa ruka to ne radi.

Kad pregnemo svi zajedno ne može nam NIKO NIŠTA, a možemo mnogo dobrog, lepog i velikog da napravimo kao što su naši đedovi uradili,… a evo i mi ovim pregnućem malo pridadosmo. Kako reče pok. čika Duško Radović „svako po malo i biće MNOGO“.

To zapamtite dobro!

Ovde u Južnoj Africi je lepo kao što videste, ali to je lepota bez duše. Duša je tamo u Srbiji ma kako kome izgledala i ma koliko se ko trudio da nam je ogadi.

Kao što vam rekoh onomad, svuda pođoh ali kući dođoh.

Zato poradite na SVOJOJ kući, da vam bude lepo kad se s puta vratite. I ne dajte da vam je drugi uređuju. To je vaš posao.

Odmorite se „složite“ utiske pa na posao,… da dočekate SVOJE iz Afrike kako priliči Srpskim domaćinima, i da zajedno učvrstite veru da ste JEDNO.

Zdravi mi i veseli bili. Dobili što poželeli, stigli đe naumili, i dugo mi poživeli.

Čika Zoki „Profa“

zavicaj_u_africi-01

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *